Словник неофициалных слов из повєдкы «Тајны Благограда» | Slovnik neoficialnyh slov iz povědky «Tajny Blagograda»
| алы колор — гледај «шкарлатны колор» ахнути — сказати «ах» безграничны — тој, кторы не имаје границе безгрозно — нестрашно, неопасно безсловесно — без слов бєсовскы — нєкако повезаны с бєсом вбєгти — бєгти довнутра нєчего вдох — именник, створјены од глагола «вдохнути» вєдаје — вє, створјено од слова «вєда» владатељ — властник владство — тут означаје «држава» влетєти (в нєчто) — неочекывано за себе и дост быстро ударити се о нєчто возкрикнути — крикнути неочекывано возник — шофер врасти (в нєчто) — стати с нєчим јединым, цєлым вртати се — совршены вид глагола «вртєти си» всесилно — со всеју силоју вугоље — множина од «вугољ» входны — придавник, створјены од именника «вход» грот — јама грошик — деминутив од слова «грош» демонскы — нєкако повезаны с демоном, бєсом десеткратно — десет раз дєвчинскы — нєкако повезаны с дєвчиноју дєвчинство — дєвство, дєвчинска чистота дєјатељны — придавник, створјены од именника «дєјатељност» добєгнути — совршены вид глагола «добєгати» дознавати се — довєдати се долетєти — дојдти до нєкакого мєста с помочју летєнја, совршены вид глагола «летєти» доплывти — дојдти до нєкакого мєста с помочју плаванја, совршены вид глагола «плывти» доступати — дојдти дрєвко — невелико дрєво дубок — невеликы дуб едуковати — глагол, створјены од именника «едукација» екстремалны — крајны жартовы — придавник, створјены од именника «жарт» заблејати — почети блејати забренчати — почети бренчати завербовати — совршены вид глагола «вербовати» загрызти — грызти фатално зажмурити очи — затворити очи заједны — придавник, створјены од присловника «заједно» заклокотати — почети клокотати закружити се — почети кружити се закыпєти — почути гнєв замахати — почети махати запечено — нєчто, что было печено заскочити — скочити на нєчто на врху захтєти — пожедати зашчитны — придавник, створјены од именника «зашчита» здравотница — жена, ктора лєчи травами и заговорами (магичными молитвами) изгладовати — гладовати долго, цєлком излизати — лизати полно излокати — локати полно, всечто измазати се — стати силно нечистым изскочити — скочити вон једномоментно — једночасно јесетр обдымјены — јесетр, куханы горечим способом, с помочју дыма капуца — капјушон кармин — вариант глубокого чрвеного колора, с хладным модрым одтєнком карстова, красова пешчера — сложена система природных проходов и сал, створјена в резултату разтворјенја и изнесенја горскых слојев квити — мы јесмо квити = в тутом моменту мы јесмо равни, не имајемо взајемных претензиј козлик — дєте козы контактовати — глагол, створјены од именника «контакт» конфузија — замєшанје коровај — колач, сватбены хлеб котји, котскы — тој, кторы тыче се кота коток — деминутив од слова «кот» кучер — шофер лабиринт — великы простор из кторого јест много тежко најдти изход лагерны — придавник, створјены од именника «лагер» махагон — чрвено-каштановы колор много цєнных сортов тропичных дрєв младоженачка — деминутив од слова «младоженка» монотонно — једностајно, једнообразно набавити се — бавити се достаточно, полно невесело — смутно неглубокы — поврхны недолгы — краткы необычајны — нетипичны несилно — слабо обкладка — обложка обрачник — створ, кторы може обрачати се из чловєка в нєкаку животину и обратно обрачница — обрачник женского рода обхват — именник, створјены од глагола «обхватити» одблагодарити — благодарити цєлком оддышати се — прєстати тежко дышати послє нєкакој физичној активности одкуп — именник, створјены од глагола «одкупити» одмахнути се — одступити од нєчего в прєносном смыслу одобритељны — придавник, створјены од глагола «одобрити» одползти — ползти од нєчего проч одпхнути се — пхнути себе од нєкакого прєдмета одтргнути — тргнути проч од нєчего окриљены чловєк — нєкто, кто добыл добру новост или имаје добро прєдчутје остановити — обстановити охо — меджуметје, кторо употрєбјаје се при силном удивјенју пешчера — гледај «грот» писк — именник, створјены од глагола «пискати» плавутница — чловєк може имати јих на ногах, да бы плывти выше брзо (такоже јих имајут нєкторе животины, напримєр — жолви) платок — иде од «плат», малы кус тканины за смрканје, танец или како женско наглавно облєченје плес — танец поблєднєти — стати блєдым повезти се — почети везти се повести — почети вести нєкого до нєкакого мєста повртєти — вртєти нєчто недолго погледєвши — гледєвши кратко погледєти — гледнути кратко, погледнути подгнивше (доскы) — доскы, кторе почели гнити подгонити — гонити не силно, слегка подкрасти се — једин завршил красти се до другого, имајемо резултат тој акције подлетєти — приближити се к нєчему с помочју краткого летєнја подмигнути — мигнути кратко или тајно подрапаны — драпаны немного подсыпати — сыпати тајно поинтересовати се — почети интересовати се поједати — једати цєлком, хтиво покљусати — почети кљусати пољубити — почети љубити помотати — мотати кратко помыљати — несовршены вид глагола «помылити» понести — почети нести нєчто пообдивјати — обдивјати кратко поплескавши — плескавши кратко порєзати се— рєзати себе једнократно порфиры— придавник, створјены од именника «порфир» — одтєнок чрвеного, кторы стоји к фиолетовому колору јешче выше близко, неж кармин постукати — стукати кратко потоптавши — топтавши немного потрєти се — трєти се немного походити — ходити немного почесати — чесати недолго почрнєти — чрнєти цєлком почујучи — почевши чути почути — одчувати прєвеликы — много великы прєградити — глагол, створјены од именника «прєграда» прєгрызти — грызти полно прєподковывати — подковывати поновно прєрано — много рано привидєти — видєти нєчто кратко и неточно приглушено — нєчто глушено не цєлком прикљусати — прибєгти до нєчего методоју кљусанја приодкрывати — одкрывати помало, неполно присєданје — неполно сєданје присєсти — сєсти неполно или не на долго прислужник — слуга прислушати се — слушати силно вниматељно притајити се — тајити се недолго притоп — ритмичны удар ногоју об подлогу в танцу, означајучи тактовы удар, јединицу такта пробєгти — бєгти наскроз нєчего проблејати — блејати кратко, нерєшитељно проблемны — непријатны, непријемны продолговиты — указываје на форму прєдмета, кторы имаје нєкаку должину прокричати — совршены вид глагола «кричати» прокрмити — крмити дост долгы период (напримєр, допока дєте не стане дорастло) пролєтати — лєтати мимо нєчего промокнути — мокнути цєлком пронести се — нести се быстро, наскроз нєчего проносити се — несовршены вид глагола «пронести се» просјак — жебрак прснути — створити особливы звук носом в момент быстрого вы(из)доха воздуха разступити се — ступити в противне страны (група људиј) разшити — украсити нєкаку тканину орнаментами, кторе потрєбно шити поврх њеј в разне страны реинкарнацијны цикл — ред множства роджениј и смртиј ржати — изтворјенје коњами характеристичного звука розовєти — добывати розовы колор рыбка — невелика рыба рыбны — изтворјены из рыбы или нєкако повезаны с рыбоју сбити (доскы) — сложити, сјединити доскы с помочју гвоздев сбраздити брви — хмурити, мршчити брви свєдомник — растлина, ктора даваје свєдомост свєтлост — јест обратно појетју «темност» сгрбити се — грбити се полно сгыб — именник, створјены од глагола «сгыбати» сдавјены — давјены полно сестрица — деминутив од слова «сестра» сєдишче — нєчто, на чем можно сєдєти — крєсло и т.д. сивовиты — немного сивы смиловати — помиловати смрадны — придавник, створјены од именника «смрад» смыти — одстранити нєчто цєлком, напримєр, смыти флеку с облєченја солнечко — деминутив од слова «солнце» сонны — дрємливы соскочити — скочити на дол спиралны — придавник, створјены од именника «спирал», нєчто, что иде по ходу винта, шрубы споразумєти се — поразумєти се цєлком спхнути — пхнути проч, цєлком сработати — совршены вид глагола «работати» стєнка — невелика стєна стражник — страж стрмы — неочекывано много силно возвышенје или обниженје уравња земје, напримєр — «стрмы брєг» струјка — мала струја таборны — придавник, створјены од именника «табор» такт — јединица музикалној метрикы, ктора содрживаје в собє тактове битја таракан — тип инсекта: прусак, шваб, хлебарка тасмочка — деминутив од слова «тасма» топнути — совршены вид глагола «топтати» тривуголны — тој, кторы имаје три вуглы тридевет — рєченје иде од русского фолклора, кде израз «за тридевет земеј» означаје «страшно далеко» уклонити се — избєгти нєчто абстрактно (напр. разговор) или физично (напр. удар) усєсти (нєкого) — сєсти нєкого на сєдишче, можно даже против јего воље фалда — гледај «сгыб» филе — кус меса или рыбы без костиј, добыты по ходу хребта животины хулиганити — глагол, створјены од именника «хулиган» цегловка — стєна, сложена из цегл цинабарит — теплы чрвено-оранжевы одтєнок чрвены прусак — гледај «таракан» шал наглавны — наглавна наметка, тканина ктороју жены облачет своје главы шкарлатны колор — колор крви в артеријах шчука — долга зелена с флеками рыба-предатор с множством острых зубов, ктора живе в језерах и рєках |
| aly kolor — gledaj «škarlatny kolor» ahnuti — skazati «ah» bezgraničny — toj, ktory ne imaje granice bezgrozno — nestrašno, neopasno bezslovesno — bez slov běsovsky — někako povezany s běsom vběgti — běgti dovnutra něčego vdoh — imennik, stvorjeny od glagola «vdohnuti» vědaje — vě, jest stvorjeno od slova «věda» vladatelj — vlastnik vladstvo — tut označaje «država» vletěti (v něčto) — neočekyvano za sebe i dost bystro udariti se o něčto vozkriknuti — kriknuti neočekyvano voznik — šofer vrasti (v něčto) — stati s něčim jedinym, cělym vrtati se — sovršeny vid glagola «vrtěti si» vsesilno — so vseju siloju vugolje — množina od «vugolj» vhodny — pridavnik, stvorjeny od imennika «vhod» grot — jama grošik — deminutiv od slova «groš» demonsky — někako povezany s demonom, běsom desetkratno — deset raz děvčinsky — někako povezany s děvčinoju děvčinstvo — děvstvo, děvčinska čistota dějateljny — pridavnik, stvorjeny od imennika «dějateljnost» doběgnuti — sovršeny vid glagola «doběgati» doznavati se — dovědati se doletěti — dojdti do někakogo města s pomočju letěnja, sovršeny vid glagola «letěti» doplyvti — dojdti do někakogo města s pomočju plavanja, sovršeny vid glagola «plyvti» dostupati — dojdti drěvko — neveliko drěvo dubok — neveliky dub edukovati — glagol, stvorjeny od imennika «edukacija» ekstremalny — krajny žartovy — pridavnik, stvorjeny od imennika «žart» zablejati — početi blejati zabrenčati — početi brenčati zaverbovati — sovršeny vid glagola «verbovati» zagryzti — gryzti fatalno zažmuriti oči — zatvoriti oči zajedny — pridavnik, stvorjeny od prislovnika «zajedno» zaklokotati — početi klokotati zakružiti se — početi kružiti se zakypěti — počuti gněv zamahati — početi mahati zapečeno — něčto, čto bylo pečeno zaskočiti — skočiti na něčto na vrhu zahtěti — požedati zaščitny — pridavnik, stvorjeny od imennika «zaščita» zdravotnica — žena, ktora lěči travami i zagovorami (magičnymi molitvami) izgladovati — gladovati dolgo, cělkom izlizati — lizati polno izlokati — lokati polno, vsečto izmazati se — stati silno nečistym izskočiti — skočiti von jednomomentno — jednočasno jesetr obdymjeny — jesetr, kuhany gorečim sposobom, s pomočju dyma kapuca — kapjušon karmin — variant glubokogo črvenogo kolora, s hladnym modrym odtěnkom karstova, krasova peščera — složena sistema prirodnyh prohodov i sal, stvorjena v rezultatu raztvorjenja i iznesenja gorskyh slojev kviti — my jesmo kviti = v tutom momentu my jesmo ravni, ne imajemo vzajemnyh pretenzij kozlik — děte kozy kontaktovati — glagol, stvorjeny od imennika «kontakt» konfuzija — zaměšanje korovaj — kolač, svatbeny hleb kotji, kotsky — toj, ktory tyče se kota kotok — deminutiv od slova «kot» kučer — šofer labirint — veliky prostor iz ktorogo jest mnogo težko najdti izhod lagerny — pridavnik, stvorjeny od imennika «lager» mahagon — črveno-kaštanovy kolor mnogo cěnnyh sortov tropičnyh drěv mladoženačka — deminutiv od slova «mladoženka» monotonno — jednostajno, jednoobrazno nabaviti se — baviti se dostatočno, polno neveselo — smutno negluboky — povrhny nedolgy — kratky neobyčajny — netipičny nesilno — slabo obkladka — obložka obračnik — stvor, ktory može obračati se iz člověka v někaku životinu i obratno obračnica — obračnik ženskogo roda obhvat — imennik, stvorjeny od glagola «obhvatiti» odblagodariti — blagodariti cělkom oddyšati se — prěstati težko dyšati poslě někakoj fizičnoj aktivnosti odkup — imennik, stvorjeny od glagola «odkupiti» odmahnuti se — odstupiti od něčego v prěnosnom smyslu odobriteljny — pridavnik, stvorjeny od glagola «odobriti» odpolzti — polzti od něčego proč odphnuti se — phnuti sebe od někakogo prědmeta odtrgnuti — trgnuti proč od něčego okriljeny člověk — někto, kto dobyl dobru novost ili imaje dobro prědčutje ostanoviti — obstanoviti oho — medžumetje, ktoro upotrěbjaje se pri silnom udivjenju peščera — gledaj «grot» pisk — imennik, stvorjeny od glagola «piskati» plavutnica — člověk može imati jih na nogah, da by plyvti vyše brzo (takože jih imajut něktore životiny, napriměr — žolvi) platok — ide od «plat», maly kus tkaniny za smrkanje, tanec ili kako žensko naglavno oblěčenje ples — tanec poblědněti — stati blědym povezti se — početi vezti se povesti — početi vesti někogo do někakogo města povrtěti — vrtěti něčto nedolgo pogleděvši — gleděvši kratko pogleděti — glednuti kratko, poglednuti podgnivše (dosky) — dosky, ktore počeli gniti podgoniti — goniti ne silno, slegka podkrasti se — jedin završil krasti se do drugogo, imajemo rezultat toj akcije podletěti — približiti se k něčemu s pomočju kratkogo letěnja podmignuti — mignuti kratko ili tajno podrapany — drapany nemnogo podsypati — sypati tajno pointeresovati se — početi interesovati se pojedati — jedati cělkom, htivo pokljusati — početi kljusati poljubiti — početi ljubiti pomotati — motati kratko pomyljati — nesovršeny vid glagola «pomyliti» ponesti — početi nesti něčto poobdivjati — obdivjati kratko popleskavši — pleskavši kratko porězati se — rězati sebe jednokratno porfiry — pridavnik, stvorjeny od imennika «porfir» — odtěnok črvenogo, ktory stoji k fioletovomu koloru ješče vyše blizko, než karmin postukati — stukati kratko potoptavši — toptavši nemnogo potrěti se — trěti se nemnogo pohoditi — hoditi nemnogo počesati — česati nedolgo počrněti — črněti cělkom počujuči — počevši čuti počuti — odčuvati prěveliky — mnogo veliky prěgraditi — glagol, stvorjeny od imennika «prěgrada» prěgryzti — gryzti polno prěpodkovyvati — podkovyvati ponovno prěrano — mnogo rano prividěti — viděti něčto kratko i netočno priglušeno — něčto glušeno ne cělkom prikljusati — priběgti do něčego metodoju kljusanja priodkryvati — odkryvati pomalo, nepolno prisědanje — nepolno sědanje prisěsti — sěsti nepolno ili ne na dolgo prislužnik — sluga prislušati se — slušati silno vnimateljno pritajiti se — tajiti se nedolgo pritop — ritmičny udar nogoju ob podlogu v tancu, označajuči taktovy udar, jedinicu takta proběgti — běgti naskroz něčego problejati — blejati kratko, nerěšiteljno problemny — neprijatny, neprijemny prodolgovity — ukazyvaje na formu prědmeta, ktory imaje někaku dolžinu prokričati — sovršeny vid glagola «kričati» prokrmiti — krmiti dost dolgy period (napriměr, dopoka děte ne stane dorastlo) prolětati — lětati mimo něčego promoknuti — moknuti cělkom pronesti se — nesti se bystro, naskroz něčego pronositi se — nesovršeny vid glagola «pronesti se» prosjak — žebrak prsnuti — stvoriti osoblivy zvuk nosom v moment bystrogo vy(iz)doha vozduha razstupiti se — stupiti v protivne strany (grupa ljudij) razšiti — ukrasiti někaku tkaninu ornamentami, ktore potrěbno šiti povrh njej v razne strany reinkarnacijny cikl — red množstva rodženij i smrtij ržati — iztvorjenje konjami harakterističnogo zvuka rozověti — dobyvati rozovy kolor rybka — nevelika ryba rybny — iztvorjeny iz ryby ili někako povezany s ryboju sbiti (dosky) — složiti, sjediniti dosky s pomočju gvozdev sbrazditi brvi — hmuriti, mrščiti brvi svědomnik — rastlina, ktora davaje svědomost světlost — jest obratno pojetju «temnost» sgrbiti se — grbiti se polno sgyb — imennik, stvorjeny od glagola «sgybati» sdavjeny — davjeny polno sestrica — deminutiv od slova «sestra» sědišče — něčto, na čem možno sěděti — krěslo i t.d. sivovity — nemnogo sivy smilovati — pomilovati smradny — pridavnik, stvorjeny od imennika «smrad» smyti — odstraniti něčto cělkom, napriměr, smyti fleku s oblěčenja solnečko — deminutiv od slova «solnce» sonny — drěmlivy soskočiti — skočiti na dol spiralny — pridavnik, stvorjeny od imennika «spiral», něčto, čto ide po hodu vinta, šruby sporazuměti se — porazuměti se cělkom sphnuti — phnuti proč, cělkom srabotati — sovršeny vid glagola «rabotati» stěnka — nevelika stěna stražnik — straž strmy — neočekyvano mnogo silno vozvyšenje ili obniženje uravnja zemje, napriměr — «strmy brěg» strujka — mala struja taborny — pridavnik, stvorjeny od imennika «tabor» takt — jedinica muzikalnoj metriky, ktora sodrživaje v sobě taktove bitja tarakan — tip insekta: prusak, švab, hlebarka tasmočka — deminutiv od slova «tasma» topnuti — sovršeny vid glagola «toptati» trivugolny — toj, ktory imaje tri vugly tridevet — rěčenje ide od russkogo folklora, kde izraz «za tridevet zemej» označaje «strašno daleko» ukloniti se — izběgti něčto abstraktno (napr. razgovor) ili fizično (napr. udar) usěsti (někogo) — sěsti někogo na sědišče, možno daže protiv jego volje falda — gledaj «sgyb» file — kus mesa ili ryby bez kostij, dobyty po hodu hrebta životiny huliganiti — glagol, stvorjeny od imennika «huligan» ceglovka — stěna, složena iz cegl cinabarit — teply črveno-oranževy odtěnok črveny prusak — gledaj «tarakan» šal naglavny — naglavna nametka, tkanina ktoroju ženy oblačet svoje glavy škarlatny kolor — kolor krvi v arterijah ščuka — dolga zelena s flekami ryba-predator s množstvom ostryh zubov, ktora žive v jezerah i rěkah |